ОБЕЛЕЖЕН ДАН БРОЈА π

14. МАРТ 2014.

Љубитељи математике широм света 14. марта обележавају Дан бројаπ !
π (пи) је математичка константа која се данас нашироко примењује у математици и физици. Приближна вредност овог броја је 3,14159.
У његову част ученици седмог и осмог разреда наше школе, са наставником математике Десанком Нешић,  су креативно осмислили и израдили плакате посвећене овом броју и изложили их у холу школе.
Позивамо Вас да их погледате!
Што год мислили, математика може бити забавна!

Све је релативно, осим математичке константе Пи кога зову и "бројем Универзума". Ваљда? Оно  што  је  сигурно  јесте  да  се  3. месеца, 14. дана широм света слави "Пи дан", зато што су бројке тако хтеле.  Данас је ТАЈ дан!

 

 

 Пи дан (π дан или Pi Day) се у магично егзактном свету математике и физике слави сваког 14. марта, почев од 1988. године када је физичар Лери Шо предложио да се овој математичкој константи посвети празник, што је после подржао и амерички Сенат.

Зашто баш 14. март?

 

Ствар је врло очигледна - ако овај датум пишемо по западној варијанти, прво месец, па датум, онда је управо 14. март најједноставнија апроксимација броја Пи (π): 3,14.

Тренутак у току дана 14.3. који је посебно значајан је у 1 сат и 59 минута (или ујутро или поподне), јер тада број изгледа овако: 3,14 1 59 што је шира апроксимација овог бесконачног броја.

Ако сте случајно заборавили, број Пи је однос обима и пречника круга, односно однос површина круга и квадрата над његовим полупречником.

 

 

Пи је такође познато и као Архимедова константа или Лудолфов број. Пи је ирационалан број, што значи да се његова вредност не може изразити преко разломака. Због тога његов децимални запис нема краја и није периодичан. Пи је, такође, трансцендентан број, што значи да га није могуће изразити коришћењем коначног броја целих бројева уз сабирање, одузимање, множење, дељење и кореновања.
Током историје математике вршено је много покушаја да се што прецизније израчуна вредност броја Пи и разуме његова природа, али до сад нико то још није успео.

 

Кад су га питагорејци први пут упознали, још у Старој Грчкој, схватили су да имају посла са бројем који је изван сваког дотадашњег поимања.
Наиме, Пи је један од најпознатијих ирационалних бројева. Такви бројеви се не могу представити као разломак, а иза децималне запете садрже бесконачно много цифара. Број Пи није само ирационалан, мистериозан је на још један начин – он је трансцедентан. То значи да не постоји алгебарска једначина за коју би Пи био решење.
Међутим, овај број може да представља и нешто сасвим опипљиво. Стари Грци су помоћу канапа мерили обиме разних кругова – на пример бачви како би израчунали колико вина у њих стаје – и кад год би их поделили дужином пречника, увек су добијали вредност броја Пи.
Зашто однос пречника и обима круга даје број који се не може написати као разломак два природна броја? Ова древна мистерија заправо је много већа од геометријских кругова.
Познат и под називима Архимедова константа и Лудолфов број, најчешће записан грчким словом π, он се јавља као пресудан фактор у огромном броју једначина које описују природне појаве. Тако Пи одређује брзину којом падају кишне капи, начин на који се шири и скупља свемир и прелама светлост или вероватноћу нестајања живих врста. Број Пи можда и најбоље повезује све области математике.

 

3,1415926535897932384626433832795028841971693993751058209749445923...је број π.

 

Најчешће се заокружује на 3,14, а може се користити и у било којој апроксимацији као што је 3,1415926535897932384626433832795… Понекад се у рачуну заокружује као количник 22/7.
Међу цифрама броја Пи, редом почевши од неког места, може се наћи било који коначни низ: ваш датум рођења, матични број, број телефона, све се то налази негде у броју Пи. Ако бисмо Мај месец математике кодирали са 052012 приметили бисмо да се овај код такође налази у броју Пи – на 1362638. децималном месту.